Ministar finansija i trezora u Savjetu ministara Srđan Amidžić rekao je da će biti pronađen način da svaki pojedinac koji je zaradio platu ostvari lično primanje koje spada u ljudska prava definisana međunarodnim standardima.
Primanje svakog pojedinca je nešto što je međunarodno pravo. Sa te strane, kao neko ko to poštuje, moramo da nađemo rješenje za ljude /pod sankcijama/ da ostvare ono što je njihovo lično primanje. Naravno da ćemo naći rješenje za svakog pojedinca koji je zaradio svoju platu – rekao je Amidžić.
Komentarišući činjenicu da još nije usvojen budžet zajedničkih institucija BiH, te da je na snazi privremeno finansiranje, Amidžić je rekao da niko neće snositi posljedice zbog toga.
– Što se tiče budžeta zajedničkih institucija, moramo da razumijemo da je to jedan potrošački budžet gdje blizu milijardu KM ode na plate, 21.500 ljudi radi tu i obavlja administrativne poslove i sa te strane ne vjerujem da će iko išta trpiti – rekao je Amidžić za Televiziju Nova BH.
On je istakao da niko od građana nije osjetio bilo šta po tom pitanju, te da privremeno finansiranje i sve institucije funkcionišu normalno.
Povodom kritika zbog odluke o privremenom finansiranju, Amidžić je rekao da one dolaze od pojedinaca iz Republike Srpske koji su asistenti OHR-a, jer niko od njih ne želi da čita.
– U Zakonu o privremenom finansiranju je rečeno da je Ministarstvo finansija i trezora dužno u privremenom finansiranju da zahtjev Centralne izborne komisije odobri u punom iznosu. Pun iz zahtjeva CIK-a je bio 33 miliona 658 hiljada KM, a mi smo odobrili sedam miliona. To je dovoljno da se provedu lokalni izbori na prostoru Federacije BiH – pojasnio je Amidžić.
Govoreći o sastancima lidera stranaka na nivou BiH, Amidžić je rekao da je problem, kada se ti razgovori vode, što partneri iz FBiH moraju da idu po neko dodatno mišljenje koje je obično vezano za neki faktor sa strane i onda to eventualno prolongira procese.
– Nama trebaju ljudi koji imaju svoj stav, koji mogu brzo da daju odgovore i sa te strane nekada neki procesi traju duže – dodao je Amidžić.
Komentarišući činjenicu da je BiH dobila status pregovarača sa EU, Amidžić je istakao da je prethodni period pokazao da je Republika Srpska konstruktivan partner, ali da nije gubila ništa od svojih nadležnosti i od onih stvari koje su bitne za ljude koji žive u Srpskoj.
– Upravo na takvom razumijevanju između entitetu i međusobnom uvažavanju naš zajednički život dalje je moguć – dodao je Amidžić.
Kada je riječ o troškovima institucija BiH za prošlu godinu, Amidžić je rekao da se tu uglavnom radi o troškovima za plate, prezentacije, putovanja i druge vidove materijalnih troškova.
– Kada je riječ o tim troškovima, tu pritisak pravi onaj ko želi da ima komoditet. To je potrošački budžet i on kao takav treba da bude što je manji moguće jer to podrazumijeva više sredstava u entitetima – rekao je Amidžić.
On je istakao da je opredjeljenje Ministarstva finansija i trezora u Savjetu ministara, ali i entiteta, bilo da izdvajanje entiteta za zajedničke institucije bude na istom nivou kao i 2023. godine.
– Planirali smo da će biti veći prihodi ili da će Centralna banka ostvariti veću dobit i oni su ostvarili 64,5 miliona KM koji su po zakonu uplaćeni u budžet Ministarstva finansija i trezora i na taj način smo nadomjestili taj nedostatak. Sva razlika koja je postojala je usmjerena prema kapitalnim projektima koji unutar ovog budžeta iznose, nažalost, samo 113 miliona KM – dodao je Amidžić.
Kada je riječ o ekonomskoj realnost u BiH, Amidžić je rekao da se ona oslanja na Evropu, a stanje u vodećim ekonomijama Evrope nije najbolje.
– Vodeće ekonomije Evrope su ušle u recesiju i dok Evropa ne krene na gore ne možemo očekivati da će BiH napraviti neki iskorak – zaključio je Amidžić.